Као мало праћења мог недавног уводника о различитим оперативним системима који се боре са њим, неколико читалаца је оставило коментаре о Убунту и Виндовс-у и, у суштини, дајем Виндовс мало превише заслуга. Па сам помислио да ћу овде написати још један, конкретно да се позабавим проблемом Линука који заправо замењује Виндовс. Може ли?
Укратко - још не. И ево зашто.
Мицрософт је направио правила
Још 2001. године, Мицрософт је изашао са Виндовс КСП. У то време, то је био у ствари једини десктоп оперативни систем вредан било кога времена. У то време је Мицрософт Оффице победио у рату за канцеларијски пакет. Интернет Екплорер избацио је Нетсцапе са тржишта избацивши слојеве успеха оперативног система Виндовс и, у суштини, приморавши кориснике на Интернет Екплорер. У вези с тим започела је правна битка против Мицрософта, што је довело до евентуалног лабављења хватања на Интернету од стране Интернет Екплорера (иако би неки тврдили да још увек имају чврст степен). Све време је Линук био прилично популаран као сервер (углавном зато што је Виндовс превише нестабилан), али што се тиче радне површине, углавном је то било за штреберке.
Данас је опен соурце помало повратио. ОпенОффице је постао вредан конкурент Мицрософт Оффице-у, толико да је Мицрософт натерао да поново размисли о свом уредском пакету и сада Оффице 2007 користи више отворених стандарда за документе. Фирефок је рађен из гроба Нетсцапе-а и сада је прилично популаран. А ми смо и сами Линук прерасли у десктоп арену са популарним опцијама за радну површину Гноме и КДЕ, а обе ове компаније дају Висти да зарађује због свог новца.
Дакле, ствари су се промениле. Али, довољно за Линук? Не, и то зато што је почетни успех Мицрософта у основи значио да је донео већину правила. Људи су се навикли на начин на који ради Мицрософтов софтвер. Навикли смо на начин на који раде ствари. Мицрософт такође није баш отворена књига о томе како су ствари урадили, па оставља другима да се приближе што више могу, али не баш ту.
Популарност Виндовса такође значи да већина продавца посвећује већину своје енергије за то да њихови производи раде у Виндовс-у. И у томе се налази референца на капиталистичко тржиште о којој сам говорио у претходном чланку. Тржиште је одабрало Виндовс и сада се бавимо тим избором. Подршка добављача за Линук и друге платформе доводи до више размишљања. Вине је имплементација Виндовс АПИ-ја отвореног кода који је доступан за Линук и омогућава вам покретање Виндовс софтвера на Линук систему. Али, вино није савршено. Може да покрене неки софтвер, али подршка је неприметна. Друга опција би укључивала виртуелне машине унутар Линука како би покренули Виндовс софтвер, али изгледа да ни у овом тренутку није изведиво.
Најбоља опција за Линук је коришћење софтвера који је изворно написан за Линук, али који подржава Мицрософтове стандарде. Сада када се чини да Мицрософт отвара неке од својих датотека, можда Линук свет може то учинити мало боље. На пример, ОпенОффице нуди подршку за документе за Оффице датотеке. Али то иде само тако далеко. Неке од симпатичнијих функција Оффицеа не могу се правилно сачувати у ОпенОффице-у и то је зато што је тачан формат ДОЦ датотека знао само Мицрософт. Сада када Оффице 2007 користи отворени КСМЛ стандард, можда се то може ублажити.
Људи желе алтернативу
Мицрософт је овде направио правила и то је зато што је Линуку било потребно предуго да би нас потрошачи искористили. Да, сада видимо повратак за опен соурце, али напредак је успорен у арени оперативног система због невероватне истакнутости Мицрософт Виндовс. Али, тржишта имају тенденцију давати и узимати, а према мом осећају је да је Мицрософт сада у паду. Виндовс КСП је био прилично добар и још увек јесте. Сада користим Висту, што ме ставља у позицију да препоручим другима да за сада настављају да користе КСП. Виста једноставно није спремна. Што ме доводи до моје тачке …
Чини ми се да је Мицрософтово руковање Вистом знак да компанија заиста губи опсег на тржишту ОС-а. Требало им је шест година да смисле Висту, а мени је остало да чешем по глави тачно због чега се сва бука спремала. Након издавања Висте, хардверска подршка у Висти мало је мања. Неки добављачи хардвера играју се пакао пружајући Виста подршку за своје ствари због огромних промена које је Мицрософт извршио унутар Виндовса. У исто време, Виста је апсолутна звер оперативног система. Иако заиста треба око 2 гига меморије да би се радило респектабилно, Убунту Линук то може учинити са само 512 МБ.
Дакле, иако успех Фирефока показује да су људи желели алтернативу Интернет Екплорер-у, заиста мислим да је Виста најважнија тачка за жељу за алтернативом у ОС арени. Људи су уморни од Мицрософта. Уморни су од забринутости за безбедност, од плавих екрана, закључавања. Ја бих, рецимо, волео да имамо одржив оперативни систем за радне површине који је заиста замена за Виндовс. Али, Линук једноставно још није ту због горе наведених разлога.
Шта би се требало догодити да Линук постане више замена?
- Линук мора све више да делује као Виндовс. Долази тамо. Али, Линук треба да добије такав да вам командна линија тешко уопште не треба. Инсталација програма требала би бити једноставна колико двоструког клика на датотеку (не праћење овисности о пакету). Опет, Линук ће морати да се игра по правилима које је поставио Виндовс да би Виндовс оборио ниво.
- Отворени стандарди морају постати норма више него изузеци. Компаније би требало да посебну тачку употребе отворених стандарда. На пример, коришћење ОпенОффице а не Мицрософт Оффице учиниће ваше документе отвореним и више платформи.
- Продавци морају уложити више напора у подршку Линуку. Ипак је мало проблема са пилетином и јајима. Уложиће више напора ако Линук постане довољно популаран да заслужује њихово време. С друге стране, Линук заиста неће постати толико популаран ако ти продавци то не ураде.
Прелазак на Интернет
Тренд касног је да велики део софтвера за радну површину замењују веб рачунари. У ствари, пре само пар недеља службено сам напустио Оутлоок као свој клијент е-поште у корист Гоогле-ове Гмаил услуге. Већину дана проводим у свом веб претраживачу, и без обзира на то који рачунар или који оперативни систем користим, Гмаил ће и даље радити на исти начин. А Фирефок је доступан и за Виндовс и за Линук.
Међутим, Гмаил не престаје. Сада постоје веб-базиране апликације које покривају све, од финансија, графичког дизајна, управљања временом, канцеларијских пакета - тако га можете именовати. Све зависи само од веба и сервера на коме седи. Како ове врсте ствари постају све популарније, неће бити важно који оперативни систем користите.
С преласком на веб-базирани софтвер и храбрим напорима пројеката попут ОпенОффице и Фирефок, мислим да се сцена помиче према отвореном извору и даље од Мицрософтових дана као доминантне силе. Ово ће отворити више могућности за Убунту и друге, али на програмерима тих система је да искористе шансу. Не могу поново измислити начин на који функционише свет, а свет рачунара и даље се врти око начина на који Виндовс ради. Дакле, програмери отвореног кода не морају бити снобисх због анти-Виндовса. Не, напротив, уђите тамо и радите оно што Виндовс ради онако како то чини Виндовс, а затим покажите људима да то раде без икаквих Мицрософтових ознака.
Онда идете негде.
