Према бројкама које је доставила британска Комисија за игре на срећу, број деце са коцкарским проблемима расте алармантно брзом брзином. Подаци указују да се тај број удвостручио на преко 50 000 у последњих неколико година, а многи стручњаци су сада мишљења да је симулирано коцкање у видео играма један од главних фактора који стоје иза тога.
Оно што је постало уобичајено када су у питању видео игре јесте игра на срећу. У популарним видео играма као што су Фортните, Оверватцх и ФИФА, играчи су сада у могућности да купе ствари попут кутија за плијен, паковања картица и других посебно дизајнираних производа за које постоји могућност избора награда. Ови пакети и други слични предмети купују се правим готовином путем микротрансакција, а пошто су шансе да умрежу нешто велико су малене, играчи се затим охрабрују да повећају вероватноћу да добију вредну награду трошећи још више новца.
Неки ће можда тврдити да куповина плених кутија или пакета са картама није коцкање, али када је неко потрошио прави новац на те ствари у нади да ће добити нешто што реално има мање од 5% шансе да их добије, на неки начин коцкање. Такође постоји издање предмета у игри и виртуалних валута којима се путем веб локација тргује стварним новцем. Ово одмах брише аргумент да се не може коцкати, јер су предмети вредни само у самој игри. Стога је сасвим логично схватити зашто постоје они који вјерују да у игрању заиста постоји експанзија коцкања.
Ове куповине у игри пружају играчима прилику да донекле повећају свој успех у разним сценаријима. На пример, у ФИФА Ултимате Теам-у, људи могу да купе пакете који могу да садрже боље играче, што у коначници повећава шансе играча да буде успешан у режимима такмичарских игара. У осталим играма играчи могу купити козметичке надоградње, попут коже, које су опет врло привлачне деци и младима. Према Комисији за коцкање, верује се да је 39% старијих од 11 до 16 година трошило сопствени новац у било којем тренутку на коцкање током периода од 12 месеци, што је помало забрињавајуће.
Иако многи можда не виде кутије за плијен и друге куповине у игри као облик коцкања у истом даху као и игре у касину, видео игре су далеко приступачније публици свих старосних група. На пример, постоје мере у онлајн коцкарницама, које су посебно дизајниране тако да спречавају малолетнике да први пут приступе разним играма у понуди и спрече да депонују готовину и играју. Постоје и строге мере које ће спречити да се проблеми са коцкањем развијају или унапређују.
Ова питања се озбиљно схватају у индустрији коцкарница. Као резултат тога, многе коцкарнице следе пример лидера индустрије ПартиЦасино који је у потпуности усаглашен и лиценциран од стране органа као што су повереник за коцкање у Гибралтару и Комисија за коцкање у Великој Британији. То осигурава да оператори уклапају провјере у стварном времену као што су провјера старости, идентитет и доказ о адреси како би се осигурало да само играчи одређене доби могу обављати трансакције итд.
Дакле, иако деца можда неће посебно развити проблеме са коцкањем на основу играња својих омиљених видео игара и куповине пакета или врећица за плијен, то је нешто што треба додатно размотрити јер би се могло развити у нешто даље од линије. Међутим, изгледа да ће ови предмети остати и они чине игру узбудљивијом за многе играче.
