Већ сам небројено пута споменуо у емисији ПЦМецх Ливе да сам занемарио чињеницу да ако сте један од ријетких који ради на 64-битном процесору, ваше могућности за нативне 64-битне апликације су мало и далеко између потрошача.
Велике су шансе да рачунар који тренутно користите има у себи 32-битни ЦПУ.
Ево кратке дефиниције разлике између 32 и 64 у вези са вашим ЦПУ-ом:
"32-битни" односи се на број битова који се могу обрадити или проследити паралелно - или - број битова за један елемент у формату података. У односу на микропроцесоре, означава ширину регистара (простор за складиштење унутар ЦПУ-а). 32-битни процесори обрађују податке и меморијске адресе које су представљене са 32 бита. 64, с друге стране, има регистре који чувају 64-битне бројеве.
На обичном енглеском: 32-битни је разлог зашто ваш рачунар може да поседује само 4 ГБ РАМ-а и ништа више. Ако имате 64-битну - и матичну плочу која има довољно слотова - у ваш оквир можете ставити до 1ТБ РАМ-а, а не шалим се јер 64-битни може обрадити толико РАМ-а.
Али 64-битни није само у РАМ-у.
Суперрачунари већ годинама користе 64-битне и то дефинитивно није нова метода рачунања. Могло би се имати моћ маинфрамеа који сједи право на вашем столу са 64-битним системом.
Па какав је договор? Како то да сада не користимо све 64-битне процесоре?
С обзиром на чињеницу да су 64-битни ЦПУ-ови једнако приступачни као и 32-битне верзије, а постоје мноштво матичних плоча које имају 64-битну подршку - могло би се помислити да бисмо све то искористили до сад, али нисмо.
Хардверска подршка је ту. Проблем је што софтверска подршка није.
На Виндовс страни је Виндовс КСП мање-више увек имао 64-битно издање. Виста такође има 64-битно издање.
Ако користите Мац, тренутни Мац Про се у њему налази 64-битни процесор тако да технички користите 64-битни ОС … углавном (више о томе у трену).
Линук је такође већ дуже време имао 64-битну подршку.
Али чак и уз сву ову сјајну 64-битну хардверску подршку, софтверска страна као што је горе наведено, једноставно не постоји.
Даћу вам мали пример: Адобе Фласх плаиер нема подршку за 64-битни веб претраживач, па га морате покренути у 32-битном режиму, потпуно победивши сврси да имате 64-битни процесор када морате „ глупости ”тако.
И то је само почетак.
Мац Про је изворно 64-битни, али велика већина апликација за Мац и даље је свих 32, тако да чак и не можете у потпуности искористити тај супер феноменални 64-битни Интелов мулти-цоре процесор испод хаубе.
На Виндовс-у је још горе. Наравно, можете да покренете 64-битни Виндовс, и он добро ради, али још више апликација је „32-битни само клуб“.
Са Линуком се опћенито слаже да је за најбољу употребу на радној површини (што значи да не користи сервер) 32-битни и даље најбољи избор за већину подршке за апликације.
Да ли би требало да одеш 64?
Рекао бих да то јако зависи од оперативног система који одлучите да користите.
Ако је то Виндовс - не . Останите за сада 32. Немојте почети размишљати о 64-битном док се Виндовс 7 не изда.
Ако се ради о новом Мацу, већ користите 64-битни. Само држите прекрижене прсте да су за Мац Мац направљене више изворних 64-битних апликација.
На Линук страни, велика већина Линук дистрибуција има и 32 и 64-битна издања, тако да можете одабрати све што желите. Међутим, на десктоп систему вам је за сада боље да останете са 32 јер се софтвер у облику десктоп рачунара много боље слаже с њим.
Препоручено читање за Виндовс и Линук људе: ввв.старт64.цом. Можете убрзати изворни 64-битни софтвер и управљачке програме . Веома лепо.
Ако вам је све о 64, то додајте у књижицу. ????
